Petak, Maj 11, 2012
On, ja i drugi.............
Mislila sam da se necu zaljubiti , da je to nemoguca misija i da ljudi vodjeni srceparajucim pesmama i pricama umisle tako nesto. Prevarila sam se , kao i mnogi. Sada kada volim i kada sam voljena i dalje nisam secna potpuno, verovatno sam gramziva sto zelim jos, ali takva nam je priroda. Necu kukati na musko-zenske razlike i ovde ne zelim da pisem o nerazumevanju istih, vec zelim da kazem da moji strahovi , koji su veci i od pojedinih fobija dolaze od mene same. Strasno je kada poznajete svoj strah, koji deluje na prvi pogled smesno u odnosu na neke stvarno ozbiljne zivtne okolnosti, ali je tu i stalno vas prati, ne mozete da disete od njega i svaki naredni potez u vasoj vezi zavisi upravo od njega. Iskrenost je moja najveca vrlina i njegova je, zato smo valjda i zajedno, problem nastaje kada su prisutni drugi ljudi, tada nastaju problemi u mojoj glavi. Plasim se da ce moji prijatelji ili on reci nesto sto ce uniziti moju licnost, plasim se da ce pohvaliti neku moju drugaricu i ona na osnovu toga utripovati da se moj decko pali na nju, plasim se da se nasalim na njegov racun i tako ga povredim, plasim se da ce me zapostaviti u razgovoru i potpuno prestati da obraca paznju na mene zajedno sa mojim prijateljima.............Znam da sve ovo govori da nemam samopouzdanja, sto je cudno jer sam ga oduvek imala kada su drugi muskarci bili u pitanju, nisam slaba i nezna osoba, nikome nisam ni rekla o ovome nista, a kada bih i rekla , nasmejali bi se slatko, vazim u drustvu za osobu koja moze sve , koja se nicega ne plasi i ne stidi, koja je drugima rame za plakanje. Zapravo priznati ovako nesto drugima , otkrilo bi sve moje slabosti, koje do sada nisam imala, pojavile su se kada se pojavio i on, prisutne su svakoga dana........Sramota me je od njih, pokusala sam i namerno forsirala susrete sa drugima, ali ne pomaze. Priznala sam mu neke stvari koje me tiste, ni to nije pomoglo. Ne znam zasto ne mogu da prestanem da se plasim, zar nas ljudi koje volimo pretvaraju u tolike slabice?! Danas vidim sebe kao posesivnu, ljubomornu, plasljivu, uznemirenu osobu. Zar pored tolike ljubavi koju dobijam i dajem , ne mogu da se konacno osetim slobodnom i spokojnom.....bice mi drago ako ovo procita barem jedna osoba koja je ikada osetila nesto slicno, koja zna prave reci i ima lek, kako da meni i slicnima pomogne........ 
